Во еден ден Дудинка постираше неколку интерсни интервјуа.
Одвојуваме три става:
Марко Танасковиќ: “…Ми не само да смо десуверенизована земља, ми смо де факто окупирана земља…; …Пошто не верујем у „спонтане“ уличне револуције у данашње време медијске свемоћи и потпуне обавештајне контроле, мислим да се најбоље можемо супротставити оваквом наопаком систему тако што ћемо јачати наше породице и унутрашњу националну кохезију, ићи у цркву и чекати да се спољнополитичке околности промене у нашу корист, што ће се неминовно кад-тад догодити“.
Мишел Уелбек: “…радостан, смислен и испуњен живот данас једино могућ на некада комунистичком Истоку, то јест у Русији и другим словенским земљама, где виталност и животни елан још увек нису потрошени, али да је потребно ослободити се штетних западних утицаја и наметнутих заблуда о неолибералној демократији“.
Александар Дугин: “…Једина шанса за спас је да затражите пријем у Евроазијску унију и да на тај начин пребаците на Русију одговорност за решавање проблема“.