ДЕНЕШНОВО ВРЕМЕ И ТОА ПРЕД БАЛКАНСКИТЕ ВОЈНИ
ОД АНТИКАТА ДО ПРЕД ЕДЕН ВЕК ПРОТИВ МАКЕДОНИЈА НЕЈЗИНИТЕ СОСЕДИ ВОДЕЛЕ ДЕСЕТИЦИ ВОЈНИ. НО И КОГА УСПЕВАЛЕ ДА JA УНИШТАТ МАКЕДОНСКАТА ДРЖАВА, МАКЕДОНСКИОТ НАРОД ОПСТОЈУВАЛ. ЗАТОА ОД ПРЕД ЕДЕН ВЕК ТАКТИКАТА БИЛА СМЕНЕТА: КОЛЕКТИВНИ ДЕЈСТВИЈА ЗА ПОДЕЛБА НА МАКЕДОНИЈА.
ТАКТИКАТА БИЛА СМЕНЕТА, НО НЕ И СТРАТЕГИЈАТА. СТРАТЕГИЈАТА НА ГРЦИЈА, БУГАРИЈА И СРБИЈА БИЛА СЕКОЈА ОД НИВ ДА ЈА ЗАВЛАДЕЕ ЦЕЛА МАКЕДОНИЈА ВРЗ БАЗАТА НА НИВНИТЕ ОСВОЈУВАЧКИ ДОКТРИНИ: МЕГАЛИ ИДЕА, НАЧЕРТАНИЕТО НА ГАРАШАНИН И САНСТЕФАНСКА БУГАРИЈА. МЕЃУТОА, ТАКТИКАТА ПРЕДВИДУВАЛА МЕЃУСЕБНИ ЛАГИ, А ИСТОВРЕМЕНО ЛАГА ВО ОДНОС НА МАКЕДОНСКИОТ НАРОД ДЕКА ЌЕ ДОБИЕ АВТОНОМИЈА.
На 13 март 1912 г. Бугарија и Србија потпишале „Договор за пријателство“, кон кој бил додаден таен анекс за поделба на Македонија. Од една страна на поделбената линија биле македонските градови Кочани, Штип, Кратово, Велес, Прилеп, Битола, Охрид, а од другата страна – Скопје, Куманово, Гостивар, Дебар, Тетово, Струга. И до денес бугарската историографија лаже дека првиот дел бил „неспорна зона“, која требало да ја добие Бугарија, а за вториот дел морало да донесе одлука рускиот император. Вистината е сосема различна: „Двете страни се обврзуваат да ја прифатат дефинитивно таа линија, која Н. В. Рускиот цар во горе споменатите граници, ќе одлучи дека одговараат на интересите на овие страни“. Со други зборови, рускиот император можел да дели како во сооднос 50:50, така и во сооднос 90:10 во корист на една од страните. И Бугарија и Србија се надевале дека арбитражата ќе биде во нивна корист.
На 29 мај 1912 г. Бугарија и Грција потпишале „Одбранбен сојузнички договор“, преку кој наместо дефинирање на претензии запишале подкрепа за „грчките и бугарските елементи во Турција“. Затоа што, секоја од нив ја сакала цела Македонија.
МОЖЕМЕ ДА ЗАКЛУЧИМЕ ДЕКА ПОД ИЗГОВОР ЗА БАРАЊЕ МИР НА БАЛКАНОТ И ЗА АВТОНОМИЈА НА МАКЕДОНИЈА, / „договор за пријателство“, „одбранбен сојуз“ / БАЛКАНСКИТЕ ДРЖАВИ СЕ ПОДГОТВУВАЛЕ ЗА ВОЈНА ЗА ЦЕЛОСНО ОСВОЈУВАЊЕ НА МАКЕДОНИЈА.
РАЗЛИКАТА МЕЃУ ДЕНЕШНОВО ВРЕМЕ И ТОА ОД ПРЕД БАЛКАНСКИТЕ ВОЈНИ Е ДЕКА МАКЕДОНСКИТЕ СОСЕДИ НЕ СКЛУЧУВААТ МЕЃУСЕБНИ ДОГОВОРИ, ТУКУ ПОСЕБНИ ДОГОВОРИ СО МАКЕДОНСКАТА ДРЖАВА ЗА НЕЈЗИНА ПОДЕЛБА. ЗНАЧИ МАКЕДОНИЈА НЕ Е ОБЈЕКТ, ТУКУ ДОБРОВОЛЕН СУБЈЕКТ НА ТАА ПОДЕЛБА.
КАКО И ПРЕД ЕДЕН ВЕК ТАКТИКАТА МЕЃУ ГРЦИЈА, БУГАРИЈА И АЛБАНИЈА (на местото на Србија) Е ПОВРЗАНА СО КОЛЕКТИВНИ ДЕЈСТВИЈА ПРОТИВ МАКЕДОНИЈА, ДОДЕКА СТРАТЕГИЈАТА ОСТАНУВА ИСТА: РЕШАВАЊЕ НА МАКЕДОНСКОТО ПРАШАЊЕ ПРЕКУ ОКУПАЦИЈА НА ТЕРИТОРИЈАТА НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА. НА ТОЈ НАЧИН МАКЕДОНИЈА СО СИТЕ НЕЈЗИНИ ДЕЛОВИ ДЕФИНИТИВНО СЕ БРИШЕ, ИСТО КАКО И МАКЕДОНСКИОТ НАРОД.
Преку потпишаните од фашистичката антимакедонска Хунта договори со Бугарија, Грција и Тиранската платформа, овие три држави си обезбедија терен за претензии за целата територија на Македонија.
Прво, преку новото име Северна Македонија, Грција го добива на тацна не само македонското античко наследство, туку и целосниот историски континуитет врз Македонија. Затоа и Ципрас објави дека ЦЕЛА МАКЕДОНИЈА Е ГРЧКА. Тоа значи дека денешните „славомакедонци“ во Северна Македонија, како и „славомакедонците“ на територијата на Грција во Егејска Македонија се словенизирани Грци. Со една реченица, потребен е преродбенички процес (сличен на оној со кој во 80-те години на минатиот век Бугарите ги бугаризираа Турците) и сите „славомакедонци“ да се освестат како Грци. Во прилог на тоа оди насловот Северна Македонија, т.е. дел од Македонија, која мора да се припои кон останатата Македонија, чии права ги има Грција.
Второ, преку договорот со македонската Хунта, Бугарија доби признание дека од средниот век наваму Македонци и Бугари „се ист народ“ според муртинскиот диалект на Заев. Ако Македонците се Бугари, тогаш логични се претензиите на Бугарија да ја анектира цела денешна Република Македонија.
Трето, преку Тиранската платформа и Законот за двојазичност Албанците ги најавија своите претензии не само за Западна Македонија, која тие ја колонизираа по Охридскиот договор и Законот за територијална поделба, туку и за цела денешна Република Македонија. Врз основа на албанското присуство тука, кое се признава со Законот за двојазичност.
НА ТАКОВ НАЧИН, ГРЦИТЕ ГИ ИМААТ СВОИТЕ ИСТОРИСКИ ПРЕТЕНЗИИ ПРИЗНАЕНИ ОД МАКЕДОНСКАТА ХУНТА, КАКО И НОВОТО ИМЕ НА МАКЕДОНИЈА; БУГАРИТЕ ГИ ИМААТ СВОИТЕ ЕТНИЧКИ ПРЕТЕНЗИИ ПРИЗНАТИ ОД ХУНТАТА, А АЛБАНЦИТЕ ГО ИМААТ СВОЕТО ПРИСУСТВО (слично на тоа во Косово), ПРИЗНАЕНО СО ТИРАНСКАТА ПЛАТФОРМА И ЗАКОНОТ ЗА ДВОЈАЗИЧНОСТ.
САД И ЕУ ОРГАНИЗИРАА ДРЖАВЕН УДАР ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ЗА ДА ДОНЕСАТ СИТУАЦИЈА КАКО ПРЕД БАЛКАНСКИТЕ ВОЈНИ. ДА СЕ ПОТСЕТИМЕ ДЕКА ТОГАШНИОТ БАЛКАНСКИ СОЈУЗ БЕШЕ СОЗДАДЕН КАКО АДУТ ЗА ПОДГОТВЕНАТА ПРВА СВЕТСКА ВОЈНА. АКЛАМАЦИЈАТА ЗА ПОТПИШАНИТЕ ДОГОВОРИ ОД СТРАНА НА АНГЛОСАКСОНСКИОТ ЦИОНИЗАМ Е СВЕДОШТВО ЗА СЛИЧНА СТРАТЕГИЈА. ПОД МАСКАТА НА МИР И ПРИЈАТЕЛСТВО, АЛБАНИЈА, БУГАРИЈА И ГРЦИЈА СПРЕМААТ НОВА РУНДА ОД КРВАВАТА БОРБА КОЈ ЦЕЛОСНО ДА ЈА ВЛАДЕЕ МАКЕДОНИЈА.
УШТЕ ПОВЕЌЕ, КОГА НАС МАКЕДОНЦИТЕ КАКО И ПРЕД ЕДЕН ВЕК НЕ НЕМА НЕ САМО „ДЕ ЈУРЕ“, НО И „ДЕ ФАКТО“. КАКО ПИШУВА ВО БИБЛИЈАТА: „ЈАГНЕ, КОЕ СТОИ КАКО ЗАКЛАНО“, ПРЕД УШТЕ ДА БИДЕ ЗАКЛАНО.
Стефан Влахов-Мицов
30.01.19