Интересна анализа на Џејсон Луис од Санди Телеграф, напишана на 3-ти март 2013-та.

Како и Британскиот амбасадор во Македонија, и овој е шпиуниште и предизвикувач на проблеми.

Еве го текстот:

DŽEJSON LUIS: KO JE NOVI BRITANSKI AMBASADOR U SRBIJI

U tekstu urednika Sandej Telegrafa od 9. marta prošle godine stoji da je Denis Kif u Rusiji bio optuživan za obaveštajnu delatnost

Za spoljni svet on je simbol diplomatskog držanja: kulturan, prijatnog glasa, oštrog intelekta. On ima prijatelje širom Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, gde ima dugu istoriju izuzetnog rada u ime Britanije, a poznat je po svom sluhu za horsku muziku i ljubavi prema jedrenju .

Pošto se pravo sa Kembridža pridružio Ministarstvu inostranih poslova pre 30 godina, stekao je sjajnu reputaciju zbog brilijantnog uma i kao nepogrešivo pouzdan čovek. Pa ipak, na zaprepašćenje onih koji ga poznaju, Denis Kif (na slici desno), poštovani zamenik ambasadora u Rusiji je u poslednjih nekoliko meseci praćen bizarnim oblakom glasina i intriga koji kao da su došli pravo iz filmova o Džejsonu Bornu.

Kada god gospodin Kif ide van Moskve, on rizikuje da ga okruže ruski novinari i agresivno zahtevaju odgovore od njega, uz optužbe da je špijun. Regionalni novinski izveštaji su puni insinuacija da je on neko mnogo subverzivniji nego što su diplomate i da je poslat od Britanije da otkriva tajne informacije i podriva vladu predsednika Vladimira Putina.

Britanski zvaničnici su pokušali da smire zvanični ljutnju koju je prouzrokovalo proganjanje g. Kifa, o kome jeSandej Telegraf prvi izveštavao u Velikoj Britaniji. Ali optužbe opisane iz diplomatskih izvora kao “napad bez presedana na diplomatu tako visokog ranga”, prete da bace senku na sastanak ove nedelje u Londonu koji ima za cilj da “resetuje” trnovite odnose između Britanije i Rusije.

Vilijam Hejg, ninistar inostranih poslova, i Filip Hamond, ministar odbrane, sastaće se sa svojim ruskim kolegama u cilju “strateškog dijaloga” sa namerom da prevaziđu niz dubokih rovova koji ometaju saradnju dve zemlje. Među tim pitanjima se nalazi nedavna odluka da se odobri azil u Britaniji za milijardera Andreja Borodina, bivšeg ruskog bankara, optuženog od Moskve za prevare; zatim pokušaji Rusije da ometu istragu o trovanju bivšeg špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu i početak ovonedeljne posthumne predstave od suđenja pokojnom Sergeju Magnitskom. Magnitski, ruski advokat koji je radio za londonski hedž-fond, otkrio je aferu za koju se smatra da je najveća poreska prevara ikada počinjena u Rusiji, ali, kada ju je prijavio, bio je uhapšen i kasnije umire u pritvoru u 37. godini.

“KAŽU DA STE ŠPIJUN MI6?” Navodi protiv g. Kifa se vide u nekim krugovima kao namerni pokušaj da se diskredituju britanski zvaničnici u Moskvi i da se potkopaju napori koji se čine u cilju poboljšanja odnosa sa Rusijom. Prošlog meseca g. Kif, diplomata od karijere koji govori šest jezika, uključujući tečno i ruski, bio je suočen sa ruskim novinarom koji je zahtevao odgovor na pitanje: “Kažu da ste špijun MI6 – recite nam da li Džejms Bond postoji?” Očigledno iritiran, g. Kif je odgovorio: ”Ja ne mislim da je ovo ozbiljno pitanje ili da to ima ikakve veze sa mnom”. Još jedan novinar ga je pritisnuo pitanjem oko njegovog navodnog statusa u MI6: “Možete li dati jednostavan odgovor na ovo pitanje? Da li to potvrđujete ili negirate?” Citiran je kako odgovara: “Molim vas, ovo nije ozbiljno pitanje, molim vas…”

G. Kif, otac šestoro dece, koji se interesuje za pevanje, jedrenje, hodanje i učenje jezika, takođe je ispitivan o svojim vezama sa ruskim opozicionim ličnostima. Jedno od njegovih prvih diplomatskih postavljenja po pristupanju Forin Ofisu 1982. je bio Prag. Pre 1989. godine i Plišane revolucije on se sprijateljio sa protivnicima jednopartijske države, uključujući i Vaclava Havela. Kasnije se vratio da pomogne novoj demokratskoj Češkoj u pripremama za priključenje NATO i Evropskoj uniji.

On je takođe bio ambasador u Gruziji tokom 2008. i rusko-gruzijskog rata. Nekoliko izveštaja koriste to protiv njega, optužujući ga da je bio uključen u spor oko separatističkog regiona Južne Osetije. U jednom izveštaju stoji da se on “aktivno zalagao za ulazak Gruzije u NATO i urgirao za brzu modernizaciju njene vojske, predstavljajući Rusiju kao direktnu pretnju bivšoj sovjetskoj republici”.

Nijedna od ovih epizoda ga nije preporučila kod “hardlajnera” u Putinovom režimu i izgleda da su incidenti pročunati da ga potkopaju. Sibirski televizijski kanal NTN-4 posvetio je spot od dva i po minuta za navode da je bivši špijun označio g. Kifa “kao oficira tajne obaveštajne službe”. On je naveo da “u MI6, kao i u našim obaveštajnim službama, ne postoji takva stvar kao što je bivši pripadnik”.

Voditelj je postavio pitanje da li je pametno da se pozova g. Kif, “oficir obaveštajne službe strane države”, u Akademgorodok, univerzitetski grad koji je najnapredniji ruski naučni centar, kao i centar za nuklearna istraživanja. U decembru g. Kif je doživeo sličan napad prilikom posete planinama Urala na dodeli diploma diplomcima Otvorenog univerziteta. U jednom izveštaju je otvoreno stajalo: “Denis Kif se može opisati kao tajni agent koji koristi svoju diplomatsku poziciju kao paravan..”

Sajt vesti upozorio je studente, nastavnike i zvaničnike da budu oprezni u slučaju da gospodin Kif pokuša da ih “regrutuje”. “Osoba dobro upućena u regrutovanje agenata kao što je Denis Kif, imajući u vidu njegovo ozbiljno diplomatsko iskustvo, može lako da uhvati u svoju mrežu nezrele duše diplomaca ili učesnika programa britanskog Otvorenog univerziteta. Ne treba vam razbijač šifara da biste ustanovili do čega to može da dovede…”

UTICAJ NA RUSKO-BRITANSKE ODNOSE Diplomatski izvori su rekli Sandej Telegrafu da su kontinuirane optužbe, koji izgleda potiču od diskreditovane liste MI6 agenata poslate preko interneta 2005. godine, “smešne”. One dolaze posle mukotrpnih napora za obnovu englesko-ruskih odnosa posle Litvinjenkovog trovanja u Londonu 2006. godine. Istraga o njegovoj smrti biće otvorena 1. maja, ali njegovo ubistvo je dovelo do niza milo-za-drago diplomatskih proterivanja. Tadašnji britanski ambasador Entoni Brenton bio je podvrgnut četiri meseca dugoj kampanji uznemiravanja, pri čemu su mladi članovi prokremljinske organizacije prekidali njegove govore, proganjali ga vikendom i lupali pesnicama po njegovom jaguaru sa diplomatskim oznakama.

Usledilo je neprijatno otkriće, kada su britanski agenti uhvaćeni na delu, koristeći predajnik skriven unutar lažnog kamena, ostavljenog na ulici u Moskvi kako bi špijuni mogli da im predaju tajne. Istovremeno, ruska policija je pretresla kancelarije Britanskog saveta, tvrdeći da je ta organizacija, koja promoviše britansku kulturu u inostranstvu, prekršila ruske zakone, uključujući i poreske regulative.

“To je kulturna, nepolitička institucija i snažno odbijamo svaki pokušaj da se ona poveže sa ruskim neuspehom da sarađuje u našim naporima da ubicu Aleksandra Litvinjenka privedemo pravdi”, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova u to vreme.

Vodeće britanske kompanije, uključujući i Britiš petroelum, suočene su u Rusiji sa problemima u poslovanju, koji imaju negativan uticaj na trgovinu dve zemlje. Više je od 600 aktivnih britanskih kompanija u Rusiji, a ruske firme čine oko četvrtinu flotacije stranih akcija na Londonskoj berzi.

Pre dve godine Dejvid Kameron potpisao je niz trgovinskih poslova i simbolični memorandum o saradnji, a sastanak ove nedelje u Londonu je viđen kao važan pozitivan korak ka obnavljanju odnosa sa Rusima. Ali tajming napada na g. Kifa, zajedno sa našim stalnim pritiskom da nam se izruče glavni osumnjičeni za ubistvo Litvinjenka, britanskog državljanina, čine neprijatnu pozadinu predstojećih razgovora. U subotu uveče izvori iz Vajthola su insistirali da teška pitanja, uključujući ubistvo, “neće biti ostavljeni van prostorije za diskusije” na sastanku ove nedelje.

MI6 je ponovo optužen prošle sedmice da je centar druge antiruske zavere – ovaj put u vezi sa otpočinjanjem suđenja Magnitskom u ponedeljak. On se tereti za prevaru ruske države, zajedno sa biznismenom milionerom Bilom Brauderom, koji živi u Britaniji i šef je Hermitage Capital Managementa, gde je Magnitski bio zaposlen. G. Brauder je odbio da ide u Moskvu na suđenje.

“RUSI NE SHVATAJU” U gledanom TV dokumentarcu na ruskoj televiziji prošle nedelje ova dva čoveka su optužena da su deo zavere MI6 da se podrije ruska vlada. Revizor investicionog fonda Magnitski je svojevremeno rekao da je otkrio poresku prevaru vrednu 150 miliona funti, koja uključuje ruske državne zvaničnike, ali je potom uhapšen pod optužbom za prevaru. Umro je u zatvoru 2009, bez dozvole za posete članova porodice, prisiljen da bude u bednim ćelijama i na kraju je još zaradio pankreatitis. Uprkos ponovljenim zahtevima, nije mu pružena lekarska pomoć i, pošto je umro, obučen je u ludačku košulju i na njemu su se videli znaci premlaćivanja. Slučaj je postao tačka okupljanja za kritičare Putinovog režima, koji optužuju državu za kampanje zastrašivanja političkih protivnika.

Sastanak takođe dolazi u svetlu “nedostatka volje” ruskih vlasti da pomognu u rešavanju pokušaja ubistva ruskog bankara Germana Gorbuncova, koji je ranjen sa šest metaka ispred svog stana u blizini Kanari Vorfa u martu prošle godine. G. Gorbuncov tvrdi da je pokušaj njegovog ubistva povezan sa ljudima bliskim Putinu i da je posledica Gorbuncove odluke da pomogne policiji u istrazi pokušaja ubistva njegovog poslovnog partnera u Moskvi u 2009. U početku ruska policija je ponudila saradnju, ali Skotland Jard je kasnije rekao da je imao problema da dobije dozvolu da pošalje istražitelje u Moskvu.

Visoki britanski izvori tvrde da ”Rusi ne shvataju da su naši zvaničnici i sudstvo samostalni u donošenju odluka, da naši mediji postavljaju teška pitanja i da britanska vlada insistira da prava i životi britanskih građana moraju biti zaštićeni”. “To je jedna od glavnih kulturoloških razlika i ona nastavlja da čini naš odnos sa Rusijom ‘pipavim’.”