Сакав да напишам некој збор како пофалба за Стоилов, за нашите сношти. Колку ќотек само издржа Стојанче (а и дресот издржлив, 10 пати пробаа да му го соблечат), ама после колумнава на Живота Богдановиќ чуствувам дека нема збор повеќе да се додаде.
Makedonija ponovo gori. Odgovornost je preuzeo poznati piroman pod imenom Raul Gonzales. I dok smo ono paljenje na klupskom nivou iz Kelna prošle godine, već sada podveli pod onu „sve je to normalno“, videvši da u Vardaru uprkos trzavicama i osipanju šampionske ekipe, vatra još uvek gori – šta ćemo sa reprezentacijom koja pobedi bronzanu sa Svetskog prvenstva?
Doduše, Španac ne mora da potpaljuje momke koji nose crvene dresove. Oni gore sami od sebe. Još u Kataru pre tri godine su im glave bile u kolenima kada su najavljivali kraj, neodlazak u Rio bio je nokaut i „kraj jedne generacije“, a prosečno odigrano Svetsko prvenstvo u Francuskoj, gde ih je Slovenija počistila sa 29:22, dokaz da su limitirani.
E, sada, brišite poslednji pasus. Igraju Kire i Ace u 38-oj, igra Borko sa 36, a Žuti Mirkulovski sa 35 gura u svom poznatom stilu „nije bitno koliko si puta pao, već koliko si puta ustao“. Reprezentacija im više ne treba ni za ugovore, ni za slavu. Može samo da im ugrozi zdravlje i okonča karijere. A kako igraju tu igru na ivici žileta? Igraju da se naježiš. Do kraja, bez kompromisa. Kadar na 35 sekundi pre kraja koji hvata Jonovskog kako žmuri sa rukama preko lica – može da zameni čitav ovaj tekst koji neće prebaciti 300-400 reči.
Kada bi znala da govore, šta mislite, šta bi danas rekla leđa Stojančeta Stoilova? Na njima je sinoć izneo pola Slovenije! Gledanje batina koje je dobio od Blagotinšeka (Blagi – kakav paradoks jednog nadimka), Žabiča, Suholeznika, Mačkovšeka, bilo je u isto vreme mučno i spektakularno. Crven u licu kao da su mu usta puna ljutih papričica, sa nosom koji mu je dodirivao kolena, britka sablja sa skopskog asfalta, kada se podvuče crta – ostao je na nogama.
„Ako ovom Stoilovu jednog dana bude dosadio rukomet, može slobodno da se prijavi za Strongmena – da vuče kamione iz mesta sa sajlom preko leđa i trči sa traktorskim gumama“, bila je prva poruka koju sam primio posle meča u Zagrebu od jednog prijatelja – koji se ne razume u rukomet, ali je ostao dirnut posle svega što je video u duelu Makedonaca i Slovenaca.