–
Nedzo Bajrovic
1 д. ·
Načelnik prosvete, u studiju: -U 8:32 (!) me je zvala direktorka škole, i rekla je da imaju mrtvog čuvara i jednu osobu. Odmah sam pogledao na sat i zvao ministra.
MUP, Direktor policije, press -konferencija: – Ubistva su se desila u 8: 40 (!) u školi “Ribnikar” u Beogradu.
Roditelj M. M. izjava za medije, ispred škole: -Bio sam ispred škole u 8:49 (!) baš sam pogledao na sat, već je bio metež i policija je trčala zbunjena i iznosili su na nosilima (!) i hitna pomoć je bila. Rekao sam ženi, da se nešto dešava i ušao sam u školu i video čuvara, odmah na ulazu (!), da leži mrtav.
Devojčica, učenica, izjava za kamere i medije, ispred škole: -Ja sam bila na času fizičkog i čula sam da se puca i videla sam tu čuvara da su, oni (!) njega upucali da je kao mrtav a da nisu hteli da je zapravo mrtav… (po opisu to je 15 metara od ulaza i vremenski svakako puno pre 8:40, možda izmedju 8:15 do 8:30, s obzirom na čas fizičkog).
Kamerman “Kurira”, objava podignuta na njihov sajt u 8:33 (!) i novinar: -Prilazimo školi, tu su već policija i hitna pomoć i pogrebna vozila (!), više vozila.
Ne samo da su svi vidoviti, nego i preskaču mrtvo telo čoveka iz obezbedjenja. A dečija tela odnose pre završenog uvidjaja i to ne na patologiju Medicinskog fakulteta i dalje veštačenje, to bi trajalo još puuuno dana, nego je već spremno pogrebno, sa više vozila i voze ih u hladnjaču i posle i kapelu.
Ko je pozvao pogrebno?!
Jel ovde uopšte bilo uvidjaja?! I zašto su svi gledali u sat, to jutro?!
I to, s preciznošću, na sekunde i da se toga još posle i sećaju?!
Zašto direktorka, nije bila u školi, nego kod kuće?!
Od kuće je zvala načelnika prosvete, u 8:32 sećate se, gde je rekao da mu je javila da je već ubijen čuvar i jedna osoba(!). Nije rekla da je to učenica.
Ko je išao da vidi da je čuvar ubijen i da o tome izvesti direktorku a ona načelnika a on ministra? A da taj prvo ne pozove hitnu pomoć, alarmira kolege, izvede decu i više njih ne pozovu policiju?
Zašto onaj roditelj, kaže da je video čuvara, na ulazu, ako MUP kaže da je telo bilo na 14 ili 15 metara, od ulaza? Laže MUP ili roditelj?
Izjava majke, koja kaže: -“Oni su pucali”.. “i onda je taj čovek (!) pucao” ..
Izjava učenika, skinuta isto jutro, koji kaže: – ” Utrčao sam u odeljenje da izvedem sestricu iz druge učionice, jer sam video čovek (!) da puca imao je maskirne pantalone (!) i nastavnica nije dala da odvedem sestricu, ali ja sam je povukao za ruku i rekao nastavnici da se puca i da ona ide sa mnom i istrčali smo samo sestrica i ja.”
Gde su snimci svih (!) kamera, iz škole, kafića, ulice i iz dečijih telefona?
Svi, koji smo godinama vozili kroz BG i vi koji sada tamo živite, izračunajte jel može pogrebno da se teleportuje, do škole da je 8:33 uveliko već tamo i da se uredno parkiraju vozila hitne, jedno iza drugog, bočno u koloni, u onolikoj gužvi?!
Da li je to namerno, da su Hotine slike, novine, već imale spremne?
Jel su u Beogradu svi vidoviti i teleportuju se, ništa saobraćaj, spontano, ništa obezbedjenje mesta takvog masakra, blokiranje ulice, ništa helikopteri, utvrdjivanje maršrute kretanja ubice, to jutro, ništa da nastavnici izviruju na hodnik i provere petardisanje, pucanje, pozovu u panici i ozbedjenje, ništa da vlasnik firme obezbedjenja utvrdi da to jutro kamere nisu povezane izmedju škole i centrale firme i da provere da li je njihov radnik dobro i ništa da dodje vlasnik firme, na lice mesta, šta je tražila policajka u školi, rano, to jutro, zašto nastavnici niko nisu zvali policiju, ni roditelje, koje učionice su bile zaključane i zašto? Kako niko od roditelja nije dojurio do škole, ako je već bilo u vestima, odmah. Ili nisu uspeli da se probiju kroz saobraćaj, ali zato jeste pogrebno i civilni automobili (!) kojima odvoze nekog nepoznatog odraslog mladića u nepoznatom pravcu, s krpom na glavi. Dokle su držali tu krpu na glavi? Da li je to vozilo bilo u pratnji policije?! U koju policijsku stanicu ili zgradu državne institucije je odvedeno lice, s krpom? Zašto SAJ nije uhapsio i priveo, do svog specijalnog vozila, osumnjičenu osobu, ali bez krpe na glavi?!
Ko je za radnih samo 25 minuta, stigao da uzme otiske prstiju, uzorke krvi, slika sva tela, izmeri dužine i putanje, uzme otiske sa svih brava, uslika sve prozore, zidove, pokupi sve čaure, obezbedi oružje, spakuje u kese, uslika sve zidove, vrata, na kojima su tragovi od metaka, rafala, uzme parafinske otiske, stavi trake na školu, učionice, uzme otiske sa sve obuće,
uzme izjave od SVIH iz škole, od nastavnika, od čistačica, dece, vlasnika firme obezbedjenja? I uzme sve telefone, od dece, pregleda sve snimke?
Zašto je MUP bio tako siguran, da u školi nisu eventualno postavljene i eksplozivne naprave, prosuti otrovi, eventualno ispala bojeva municija, koju bi deca ponela?!
I kakva je ono poruka direktorke na viber, uoči neradnih dana za prvi maj i da “želi srećne prvomajske praznike”(!) i da ” škola neće raditi, za 2. i 3. maj, zbog terorističkog napada”(?!), pa su je zavitlavali na viber grupi, kao, e direktorka, vi ste pomešali datume..s tim da stvarno niko nije obratio pažnju na reč “terorizam” , jer to zaista i ne očekuješ, u elitnoj školi..
A andjela, nema… Čak nema ni Koste.
Nema ni istrage?!
# Samo kažem.
Preuzeto.
#BezStraha
–
Он је пуцао са удаљености од 10 метара, у контролисаним условима на фиксирану мету, и опет је у финалу имао неколико промашаја.
Дамир Микец је ипак остао смирен и у Естонији је постао шампион Европе те одвео Србију на ОИ које ће следеће године бити одржане у Паризу.
Микец је српски ас и вишеструки шампион света у гађању малокалибарским пиштољем слободног избора.
Од њега не постоји бољи, он је строги професионалац, деценијама увежбаван како да делује под притиском, а и он некад промаши.
Али и од њега изгледа у Србији бољи ипак постоји…
Он се појавио у најмањој београдској општини Врачару, која је ових дана центар света.
Место где је поникао храм Светог Саве, на Дан светог Владике Николаја, десила се како кажу незапамћена трагедија српског народа.
Када је рођен дечак кога су медији прозвали Коста, Дамир је иза себе већ имао ОИ у Пекингу.
Коста је са само 13 година пуцајући у једној ОШ престигао и њега, као на игрицама с обе руке гађао је прецизно иако је био под стресом, пуцао је из 2 пиштоља наизменично, у хаосу, паници и на мете у покрету са удаљености већој од 15 метара, сваким хицем је прецизан а 9/16 хитаца било је смртоносно.
Ово не би пошло за руком ни актуелном Олимпијском шампиону у стрељаштву.
Коста је угрозио и норвешки рекорд Андерса Брејвика из 2011. године.
Реконструкција у докуменатарцу “Кроз очи сведока” показала је да је Брејвик на јужном делу острва за 15 секунди усмртио 9 људи који су у пуном трку бежали.
Даље у документарцу говори Јоханес Гиске, један од преживелих који каже да је пре пуцњева чуо одбројавања.
Ништа чудно јер ово је стална тактика снајперских тимова којима помагачи одбројавају за колико секунди ће им мета у покрету ући у “прозор” за пуцање.
Брејвик је на крају усмртио 77 особа, и то у земљи у којој агенти норвешке Обавештајне службе ПСТ, контролишу и оне људе који у маркетима праве веће залихе хране и воде.
Проверавајући због чега се купују толике залихе, баца се око на могућност забарикадирања у кућу и изведбе неке терористичке активности.
Брејвик је и поред такве службе некако успео купити 6 тона гњојива и натријев нитрат потребан за детонатор и одвести комби пун експлозива пред норвешку Владу.
Затим се након експлозије слушајући музику лагано возио 40 километара даље и на острву почиње насумично да пуца.
Норвешка специјалана јединица “Делта” није могла да дигне своје хеликоптере како би га стигла јер им пилоти тог дана нису дошли на посао.
Кроз саобраћајну гужву су се до језера возили у комбију сат времена а наредни сат су дували гумени чамац.
Он им се на сред језера издувао па специјалце на острво специјално пребацује локални рибар у свом чамцу баш некако у тренутку када је Брејвику нестало муниције, а од почетка његовог напада на Владу, прошла су пуна 3 сата.
Овај његов рекорд биће тешко оборити јер се до данас не зна колико је заиста било пуцача.
Ако норвешки пилоти нису дошли на посао тога дана, има неко ко јест.
Били су то новинари СНН-а, који су својим хеликоптером изнад острва кружили пун сат прије полиције и цео масакр свету преносили уживо…
Брејвик је извршио свој задатак, побио је будуће рушиоце система у својим матичним земљама који су на острву Утоја учили основе политике и били на теоријској обуци.
Добио је казну од 3 месеца по жртви и осуђен је на 21 годину затвора.
Казну служи у ћелији са климом, интернетом, видео игрицама и најбољом храном, ако је уопште и служи.
По питању пуцњаве на Врачару нисам хтео да се оглашавам емотивно одмах, пустио сам да дежурни медији исперу уста и да чујемо службене изјаве .
Мада, службена прича код нас је увек климава а кад то они уопште и говоре истину.
Јасно је да су Коста и Брејвик браћа, не по оружју већ по крзну, само жртвена јагњад кроз које је држава одрадила још један задатак.
Немогуће је да дете од 13 година, па све и да је одрасло у стрељани, без велике помоћи уради овако нешто, или да неко сатима убија десетине људи ако га нису пустили да то ради и пружили му помагаче и логостику.
Ајде да људи и поверују да су се пилоти “Делте” успавали па тог дана нису дошли на посао у Ослу, био је петак па су људи можда узели продужен викенд.
Али у приземљу школе Владислав Рибникар у Београду налазе се канцеларије обезбеђења, школска амбуланта, секретаријат, канцеларија директора и просторија за чистачице.
Сви они су се тог несретног јутра успавали и на послу у 8:40 од њих није био нико, па је Коста након обављеног посла полицији уз осмех пријавио сам себе, јер је од својих ментора убеђен да неће одговарати јер има 13 година.
Као и у Норвешкој, и у Београду су екипе свих највећих медијских кућа биле вредне па су на Врачар стигле пре саме полиције.
Елитна је то школа веле, сад постоје и те елитне школе у које шаљу децу глумаца, политичара, доктора, бизнисмена, како би до краја задржала привид савршености…
Децу која су од рођења заљубљеници у обећани запад, и која своје комшије називају сељацима, као таква су идеално оружје за оперативце зла.
Једну од тих школа је водио и Мика Алексић, па чим је упутио критику на рачун глуме, једна од тих елитних га је оптужила за силовање.
Данас Мика труне у затвору а Коста је већ по некима проглашен за хероја, изгледа да само за сексуални деликт који је најлакше наштимати, у Србији постоји осуда.
Деца су у тој елитној школи одмах уз осмех направила снимак како специјалци у школском дворишту хапсе Косту а у добу најмодернијих телефона, снимак је направљен што би клинци рекли “дигитроном.”
Мутан снимак показује како специјалци особи са белим пругама на јакни и белим патикама, чврсто вежу руке на леђима и то је једини снимак који су медији пустили у јавност…
Неких 90 секунди касније, уместо специјалаца који осумњиченог за масовно убиство убацују у марицу и одвозе под ротацијом, појављују се 2 инспектора БИА-е у цивилу који га уводе у цивилно ауто са затамњеним стаклима.
Поред различитих патика на којима после толиког масакра нема капи крви, сад осумњичени више на рукавима нема пруге и из неког разлога су Косту у тај минут и по одвезали и руке му свезали с преда.
Ако је то на снимку уопште Коста, а извештај са систематског прегледа из септембра прошле године показује да није.
Коста Кецмановијећ је на том прегледу био висок 157 цм, а крај инспектора БИА-е високог 185 цм хода особа скоро равна њему а и облик тела говори да није могуће да је то тринаестогодишње дете.
Дакле, или је Кости за ових 8 месеци убризган јак хормон раста или се инспектор од старости смањио.
А можда је то још само један од оних снимака које треба да види јавност…
Играјући на карту сажаљења медији су одмах пустили вест да је он био малтретиран, бавећи се заштићеном патологијом.
Малтретирано дете ово не ради, а још једна од лажи је да је пуцао на наставницу историје јер је имао јединицу, а дневник показује да је имао све петице.
Овај случај издваја и то што нико од политичара није обишао рањене особе у болници, сликао се и купио политичке поене.
У земљи у којој се снимци са црних хроника одмах користе за личну промоцију, у земљи у којој снимци кад треба и нестају, реално је запитати се да ли онда те рањене особе уопште и постоје.
Ситуација је толико драматична да су медији пуна 2 дана вртели лажну слику Косте Кецмановића.
Тек кад се на друштвеним мрежама јавно огласио Едвин Хотеа из Румуније и рекао да је то он на слици насталој 2020. године а никакав Коста, слика је избрисана а почела је да кружи слика слатког дугокосог дечака.
Ништа од тога није сметало начелнику полицијске Управе за град Београд да само пар сати после трагедије у форензичким рукавицама у преносу уживо покаже Костин план, скицу и списак са именима ученика.
Чудно је да ученик који познаје школу прави њен план а и он је приказан на енглеском а списак на српском језику, па која озбиљна полиција на свету још нешто такво објављује на самом почетку истраге…
Све је прилично сумњиво, и то што се од самог почетка крио лик и грађа самог дечака, то што се нико из школе од званичника није јавио да демантује да то није он на слици, то што постоји само једна његова слика и снимак, то што му се нико од родитеља није обратио јавно нити му се зна ко му је мајка.
Деца која су наводно била на списку за ликвидацију прва су давала интервју, сваки исти као да рецитују песмицу.
Она преплашена деца која су још истог дана говорила у множини “Пуцали су, убили су” и да нису видели Косту како пуца, одмах су нестали из водећих медија.
Нема овде ни снимака из школе, ни снимака како хаотично одвозе убијене и рањене, ни сликања, ни имена, ни тела, ни сандука…
Што би се рекло, нема чега нема.
Колико је то све озбиљно показује то што се тродневна жалост прогласила тек од петка, јер се дан после трагедије, у Београду играо један кошаркашки меч где су се масе у трансу радовале због некаквих поена.
А уместо 2 милиона људи на улицама истог дана, протести су организовани 5 дана касније, за сутра у 18 часова, кад се славске трпезе испразне и емотивни набој маса до краја спласне.
Јутрос је у Тексасу у тржном центру убијено 8 људи.
Ова савезна држава највећи је камен спотицања за америчку Владу јер је још једино овде народ наоружан до зуба што полицији представља проблем да преузме контролу кад крену разна закључавања.
Тексас је рекордер и по броју затвореника у САД-у, има их чак 220.000, што значи да је сваки стоти становник Тексаса у затвору.
Највише пуцњава у школама и тржним центрима у Америци дешава се управо у Тексасу.
Пуцач је увек играч државе који се по навици убије или буде убијен приликом хапшења, као што је и са овим јутрос био случај.
И не наседајте на причу да сте Ви криви због овога што се десило у Београду, да је криво цело друштво у целини.
Ви нисте криви, Ви нисте тако васпитали своје дете и оно није пуцало из пиштоља.
Кристијан, фарма, задруга, парови, пинк, хепи и разни Митровићи су само мала кап у овом дубоком океану зла а то преузимање колективне одговорности је највећа подвала.
До пре 30 година у школама је био предмет “Општенародна одбрана и друштвена самозаштита.”
Деца су учила како да ставе гас маску, како да третирају рањеника, припреме експлозив, баце бомбу, расклопе и склопе пушку а на крају су пуцали из праве пушке у стрељани.
У свакој кући је оружје било на видном месту и детету није пало на памет ни да му приђе.
По систему “Гвожђе се кује док је вруће”, уследио је масакр у Младеновцу како би се пажња скренула са Врачара.
Користећи морбидне технике, службе свих земаља за овакве акције користе оне који потичу из војних породица, јер их на неки начин држе у шаци.
У Младеновцу је пуцао син потпуковника контраобавештајне службе Војске Србије запослен у генералштабу, службе која између осталог треба да штити државу од тероризма.
Метода проблем-реакција-решење изведена је по пуном плану, њима људски живот не значи ништа.
Изазвани су крвави напади и бурне реакције у јавности, након чега се понудило решење.
Овог пута је то тотално разуружавање Србије и одузимање људима чак и ловачког наоружања, те закључавање деце у школама од понедељка уз разна малтретирања, што је пут ка тоталној контроли становништва.
Да је само неко од 17 убијених за 2 дана у Београду, имао пиштољ да се одбрани, број страдалих би био доста мањи.
Какве класе нових безбедњака и оних који ће једини смети носити оружје, нам долазе, показује фотографија доле.
До зуба ће остати наоружане само хорде које чувају пар људи у скупим оделима.
Јер држава се боји свог грађанина само док он носи пушку на рамену…
Превземено од Дудинка од социјалните мрежи
11.05.23