Марк Џонсон, бивши агент ЦИА, објавио је 24. јануара ауторски текст под насловом „Зашто Балкан може бити први спољнополитички тест Трампове администрације“.
Текст је писан за вашингтонски “The Hill” који покрива рад Конгреса и Сената.
Текст обилује антируским и антисрпским ставовима карактеристичним за клинтонистичке администрације. Ипак, Џонсон се у тексту бави и питањем пријема Црне Горе у НАТО пакт.
Џонсон, који је нескривени симпатизер политике интервенционизма, каже да је Трампов избор за предсједника Сједињених Америчких Држава довео до дебате о будућности НАТО пакта, а стога „без подршке нове администрације, захтјев Црне Горе је осуђен на пропаст“.
Даље, пише Џонсон, да „када се узме у обзир јако и континуирано противљење Москве пријему Црне Горе у НАТО пакт, глас против (Црне Горе) у Сенату (или одустајање од гласања) били би победа за Русију“.
Дакле, Џонсон изричито пише да је могућ и такав исход: 1. Да Трампова администрација не подржи улазак Црне Горе у НАТО пакт; 2. Да Сенат гласа против уласка Црне Горе у НАТО пакт; 3. Да Сенат уопште не гласа о уласку Црне Горе у НАТО пакт. У сваком од тих случајева Протокол о приступању Црне Горе НАТО пакту би био одбијен.
С тим у вези нам остаје да још неколико дана будемо стрпљиви. Очекује нас интересантан расплет. У Сједињеним Америчким Државама се догађа тектонски поремећај. Трампова администрација у потпуности разуме да је Запад према Русији предузимао агресивне кораке, а не Русија према Западу. Первертовању чињеница је дошао крај.
Нема разумног разлога да Трампова администрација одбије џентлменски предлог Москве, који је сигурно већ на столу у Вашингтону, да Република Србија, Република Српска/Босна и Херцеговина, Црна Гора и Република Македонија као група Б4 (Балканска четворка) буду јединствена неутрална зона Европе.
Таква је била позиција Југославије, која је била уважавана и снажна, док није разграђена насилним ударом изнутра и споља. Поуке смо извукли, знамо с ким од сусједа више не бисмо могли, а с ким од сусједа можемо.
Александар Раковиќ