др Александар Раковић
О десет стратегија манипулације људима путем медија
За познатог америчког научника и универзитеског професора Ноама Чомског везује се текст познат под именом „Десет стратегија манипулације људима путем медија“. Заправо, реч је о десет тачака које је, наводно, из научног опуса Ноама Чомског о медијској манипулацији суштински сажео Едуардо Аливерти, аргентински радијски новинар леве оријентације. Аливерти је текст презентовао 25. децембра 2010. у својој емисији Marca de Radio која се емитује на аргентинским радио станицама.
Када се текст „Десет стратегија манипулације људима путем медија“ који му је приписан појавио на интернету, Чомски није знао ко стоји иза њега. То су, заправо, у првом тренутку могли да знају само слушаоци Едуарда Аливертија. Међутим, до данас Ноам Чомски није ауторизовао текст „Десет стратегија манипулације људима путем медија“ нити га је прихватио као свој. Има и оних који овај текст приписују француском аутору Силвајину Тимситу и датују га у 2002. годину.
У сваком случају, текст „Десет стратегија манипулације људима путем медија“ постао је феномен на друштвеним мрежама и често се цитира када се говори о отпору манипулацији и срозавању квалитета медија. Довољно је упоредити време до почетка деведесетих година 20. века са овим што се догађа данас. У време пре него што су Сједињене Америчке Државе постале једина суперсила, свуда у свету је даван значајан медијски простор високој култури и науци, темељној политици, образовним емисијама. Медијске звезде су биле јавне личности које су својим научним, културним, спортским и стручним радом заслуживале да досегну то место. Такве особе су биле примерени узори.
Нажалост, данас више није тако. Западном јавношћу сада доминирају особе које могу спадати у друштвени талог: гангестерски реп, ријалити шоу, старлете, пластична извештаченост и тако даље. Код нас је ситуација истоветна. Као друштвена забава промовишу се: таблоидни медији, турбо-фолк, читав спектар домаћих ријалити шоу програма, особе из криминалног миљеа, наше верзије старлета. Ове особе су постале мерило друштвених вредности, о њима се дискутује, њихов пут се прати. Све је постало инстант.
С друге стране, пристојан свет је стављен на маргину друштвених дешавања. Висока средња класа и средња класа, стубови друштва, практично су у нашој земљи нестали. Из јавности су уклоњени због тога што у медијској сфери за њих нема места. Наметнут им је и осећај кривице да су неспособни јер не могу да зараде довољно за пристојан живот својих породица. Ко данас уосталом види узоре у људима који су завршили озбиљне школе? Мало ко пише или говори о науци и високој култури. Ако и пише, све је мање људи који то могу да разумеју. Први пут у нашој историји се догодило да родитељи имају боље образовање од своје деце. Ниједна култура тако не може да напредује.
У нашој земљи се догодио истоветан процес као и на Западу који можемо назвати и „симпсонизацијом друштва“. Док се бавимо последњим крицима моде коју промовишу старлете, док читамо о сулудим расправама које нас прате из емисије у емисију ријалити програма, док мењамо канале како нас не би узнемиравао турбо-фолк, за то време око нас се плету мреже које од преоптерећености јавним садржајима квазикултуре уопште не примећујемо или недовољно примећујемо.
Док нам је пажња усмерена ка некултури, само у последњих неколико месеци код нас и у суседним земљама суочили смо се са страшним потресима: од тероризма у Зворнику и Куманову, до каменовања у Сребреници и албанских намера да нам отму средњовековне цркве и манастире на Косову и Метохији. Таласу миграната с Блиског истока смо као добри домаћини пружили уточиште. Ништа од тога нас није снашло одједном. Особе које се озбиљно баве тим кључним питањима давно су упозоравале да нам стиже нова криза.
У наредном делу текста презентујемо „Десет стратегија манипулације људима путем медија“ које се приписују Ноаму Чомском, а иза ауторства се ипак вероватно крије Силвајин Тимсит. Пажљиво прочитајмо сваку од тих тачака и добро промислимо о томе шта смо од тих манипулативних сугестија и сами свесно или подсвесно прихватили. Боље је да о корективима размишљамо што пре.
ДЕСЕТ СТРАТЕГИЈА МАНИПУЛАЦИЈЕ ЉУДИМА ПУТЕМ МЕДИЈА
- ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ: Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.
- 2.СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА: Та метода се назива и „проблем-реаговање-решење“. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.
- ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА: Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.
- ОДЛАГАЊЕ: Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да се најављују много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава њихово прихватање.
- УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА: Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.
- БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА: Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, и тако даље). Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.
- НЕЗНАЊЕ: Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.
- ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ: Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.
- 9. СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ: Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.
- 10. ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА: Брз развој науке у последњих педесет година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем“, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.