Убијците од егзекуцијата кај Ред Кафе се во Белград!
Тие после убиството мирно се одшетале до својот SUV од марката BMV X 6, се упатиле до граничниот премин Блаце, каде минале на територија на српската покраина Косово и Метохија. А потоа, преку Бујановац заминале за Белград.
“Се врати времето на СДС“? Да се врати. “Се вратија мафијашките пресметки и убиства по улиците на Скопје“? Да се вратија. Ќе има ли правда за овој Мартин, како што се бараше за оној Мартин? Не се знае.
Она што е очебијно за секој сериозен хроничар на политичко-криминалното однесување во Македонија низ нејзината 27 годишна историја е копипастирањето на однесувањето на убијците и нивните заштотници.
Никој не напиша, претпоставувам слабо стојат со меморија, или “колегите“ се пре млади за да се сетат или пак не им е вклучен “апаратот“ за споредби и барање коинциденции, но мене ликвидацијата пред Ред Кафе завчера, а потоа и бегството во соседна земја со помош на партиска и полициска логистика комплетно ми сличи на убиството на Сеат Ибраими од страна на Аце Циганот.
На ова убиство му преходела тепачка меѓу двајцата, каде Аце бил натепаниот, а потоа по разни собири на албанците низ Македонија (борби на пеливани, борби на кучиња и сл.) Сеат беше јавно од спикерот и организаторите претставуван како “човек кој го тепал Аце Циганот“. Не можејки да мине преку таа навреда, Аце со Шевролет Корвета го брка Сеад во неговиот Мерцедес од Драчево до “ЗОИЛ Македонија, каде го убива. Го “оверува“ с метак у глава. Врти број на мобилен и вели: “Готово е“. Се наслонува на својот Шевролет и мирно чека полицијата да дојде. Така, меѓу другото, Собранието на Македонија останува и без човекот кој ги опскрбуваше со кафе.
Следеше апсење и судење. Но тогашните закони предвидуваа дека ако нема правосилност на пресудата за 90 дена, сторителот може да се брани од слобода. Аце Циганот беше осуден во еден развлечен процес, полноважноста од Апелација ја немаше во предвидениот законски рок. Тој беше пуштен на слобода. Веднаш по пуштањето, во лична продружба на Тито Петковски беше однесен до јужната граница и пренесен во Грција. Таму со години слободно си живее на Халкидики. А понекогаш може да се сретне и низ Скопје, Драчево или Таор.
И во случајот со Ред Кафе, едниот од егзекуторите бил затвореник, пуштен на слободен викенд.
Тоа беа години на опасно живеење низ Скопје и години кога непречено владееше СДСМ со помош на нивните банди и бандити. Владееа Тито Петковски со сценариото на аферата “бугарските летки“ и Лазе Китановски со кршењето на “Хард Рок“. Тоа беа годни кога политичките недоразборања, како со Васил Тупурковски на пример, се решаваа со кршење на Хард Рок. Хард Рок, локалот на Тоде кој беше поддржувач на Циле, кој беше лоциран во МКЦ.
Еве едно изворно објаснување на вадеењето на СДС од тоа време: “Naime, Ace Bocevski-Cigan, bio je deo obezbedjenja takozvanog “Saveza za Makedoniju” na izborima za predsednik i parlament 1994 godine, na cijem je celu bio predsednik Kiro Gligorov.
SYM su cinile tri makedonske partije proizasle iz SKM: Socijaldemokratski Savez, Reformske snage-Ciberalna partija i Socijalisticka partija. Njihov najaci konkurent je bio VMRO- DPMNE, nacionalno obojena, antikomunisticka partija, sa kojom su makedonski komunisti bili u latentnom gradjanskom ratu jos iz vremena SHS. Posto je VMRO-DPMNE veoma narastao posle 50 godisnjeg progona, SZM je za izbore 1994 godine angazovao posebnu grupu za obezbedjenje. Ta grupa, nazvana iz milosti “violinisti” trebali su da cuvaju predsednika Gligorova, zatim Branka Crvenkovska, lidera SDSM, Stojana Andova, sefa reformista i Kirceta Popovskog, sada vec pokojnog predsednika SP. Zvali su ih “violinisti” po ugledu na Al Kaponeove “hit mene”, koji su “tompson” masinke nosili u futrolama za violine. Analogija, medjutim, nije time bila iscrpljena. SDSM-ovski “violinisti” su na mitinzima VMRO-DPMNE bili zaduzeni za provokacije. Za razbijanje skupova. Posto ih policija stitila, u krajnjoj liniji radili su za vlast, poceli ubrzo da prekoracavaju ovlascenja. U Prilepu su na masovnom mitingu opozicije, premlatili grupu mirnih gradjana, koji su izasli na promotivnom skupu poslanickih kandidata. To su ponovili i na mitingu u Kocanima. Najvise su delali nocu, ganjajuci omladince opozicije i aktiviste zaduzene da lepe predizborne plakate. Recju, radili su sve sto su hteli i nameracili. Sve pod zastitom policije, nekih ministara u Vladi, visokih funkcionera iz izbornog staba SDSM“.
http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199711/71127-003-pubs-sko.htm
“Историјата се повторува како фарса (комедија)“ како парола важи секаде во светот, само кај нас не важи. Кај нас историјата се повторува иста онаква каква што си била кога на власт си биле луѓето од СДС. Убиства, владеење на рекетари и криминалци, затврање големи стопански објекти, оствање на улица илијадници работници, несигурност, бркање од работа, скап бензин и нафта, немање субвенции за земјоделците, смалени платен, намалени пензии…
Убиството кај Ред Кафе и бегање на безбедно место во соседна земја со помош на домашните политичари и нивните извршители во полицијата е апсолутно идентично како убиството на Сеад и бегството на Циганот.
На “револтираните“ и “неутрални“ гласачи на последните парламентарни и локални им пречеше Никола Груевски. И, гласаа против него.
Добро, “сва права“.
Е ама, за ова ли гласаа? За ова ли гласавте?
Карши Ред Кафе е основно училиште. До него е Социјално. Преку улица е МИА. Одма до неа е и железничката и автобуската станица. За тоа ли гласавте, за оваква ситуација?!
“Сва права“.
Скопје
06.11.2017